Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je dinar u decembru oslabio prema evru 0,7 odsto, odnosno 0,9 odsto od početka godine, a kako bi odbranila dinar centralna banka je na međunarodnom deviznom tržištu prodala 440 miliona evra.
Guvernerka je izjavila da građani mogu da očekuju da će se NBS kao i do sada ponašati kao stub makroekonomske stabilnosti, nastojaće da predviđa događaje, ali i da priprema odgovarajuću reakciju.
Prema njenim rečima, ono što se sada promenilo u odnosu na raniji period, jesu odgovori na rizike.
Kao najveće rizike ona navodi one iz geopolitičke situacije, ali i nepoznanicu kojom će dinamikom biti povećavane kamate Feda u datom rasponu 0,25 do pet odsto.
Govoreći o inflaciji, Tabaković je navela da je najveći rizik da ona bude niska i da ne bude u ciljanom okviru, budući da je u novembru inflacija iznosila 1,3 odsto.
"Niska inflacija je stabilna, ali jedna mera inflacije je ipak bitna za tržišnu privredu. Poželjno je da inflacija bude u granicama cilja, a to je četiri, plus ili minus 1,5 odsto", rekla je ona.
Tabaković je navela i da su, u ovim okolnostima popuštanja monetarne politike, pale i kamate za privredu i stanovništvo, te da su dinarski krediti 10 odsto jeftiniji u odnosu na 2013. godinu.
"I to je pravi rezultat mera koje smo preduzeli", rekla je ona.
Upitana da komentariše odnose sa Vladom Srbije, ona je podsetila da, i kada je predložena za guvernera, premijer Aleksandar Vučić je rekao da sa njom neće biti lako.
"Ja radim onako kako mislim da treba, a mene premijer apsolutno nikad i ni za šta ne zove. Prisustvujem sednicama vlade kad mislim da treba, jer monetarna politika je važna za stabilnost države, ali mene nikad niko ne zove, ja znam šta je posao NBS", zaključila je Tabaković.
"Nisam neosetljiva, ali ne mogu da guram ruku u tuđ džep"
Tabaković je, govoreći o zaduženima u švajcarskim francima, rekla da nije neosetljiva na ljudsku bol, ali i ukazala da joj to ne daje za pravo da uđe u postulate tržišne privrede, da donosi neustavne odluke i zavuče ruku u nečiji džep.
Tabaković je rekla da banke mogu da primene najmanje neki od četiri modela koje im je NBS preporučila, ali da mogu da urade, ako žele i više.
"Banke prihvataju te preporuke i pozivaju građane da se odluče za neki od modela. Rokovi još traju, i tamo se rešavaju problemi", rekla je ona.
Prema njenim rečima, do sada se oko 3.200 ljudi odlučilo za neki od modela, a 305 je odbilo da primeni neki od njih.
Tabaković je ocenila da je to verovatno zato što nije previše urađeno na promociji modela, i što se u javnosti previše prostora davalo onima koji to nisu želeli.
Ona je podsetila da su obavezujuće odluke donete 24. februara, kao i da su 18 od 30 banaka u Srbiji koje su imale kredite u švajcarcima, vratile građanima 43 miliona evra.
"Ali građanima to očigledno nije dovoljno. Ipak, mi ne možemo da ulazimo u ugovorni odnos banaka i klijenata za tih 21.000 partija", rekla je ona.
Na komentar da je nekim ljudima to ceo život, ona odgovara da to zna, jer svakodnevno dobija mejlove takve sadržine.
"Nisam neosetljiva na ljudsku bol, ali mi to ne daje za pravo da uđem u postulate tržišne privrede, da donesem neustavnu odluku i da zavučem ruku u nečiji dzep", rekla je ona.
Tabaković je istakla da indeksirani krediti u evrima imaju udeo u ukupnim kreditima od 44,1 odsto, dok krediti u francima učestvuju sa 13,3 odsto.
"Da li se pandorina kutija otvara tako što se svima generalno traži rešenje, a ne za socijalno ugrožene", rekla je ona.
Tabaković je rekla da, kad je postala guverner, njen prvi posao je bio da se bavi francima.
"To tad niko nije tražio, nego sam shvatila da je to veliki problem. Kada je bio novouvedeni proizvod, niko nije ispitivao koliki je to rizik, valutni i kamatni. Bila je praksa da banke uvedu proizvod i samo obaveste NBS o tome. Promenili smo tu praksu", poručila je ona i rekla da NBS neće nikada više dozvoliti da se desi takav problem.
Izvor: Tanjug